Agneza (Janja)

Svetica Mučenica Djevica

Prosac, razočaran što je odbila da se uda za njega, prijavio je Agnezu prefektu RIma kao kršćanku. No, nije postojala pretnja koja je mogla da ugrozi njenu odluku da sačuva svoje devičanstvo kao zaručnica Kristova. Kada je odvedena, po naredbi prefekta u bordel, božanska je sila zaštitila njenu čistoću, takođe je propao i pokušaj da je spale jer se vatra čudesno ugasila. Hrabrost joj je i dalje ostala velika. Na kraju joj je odsečena glava.

Nažalost, Pasija iz petog veka nije pouzdana, iako je donela službi u njenu čast predivne antifone. Ne poznajemo tačan datum njene smrti. Verovatno, kako Pere Jubaru navodi, je zaklana. Ako je, kako je najverovatnije i činjenica, lobanja koja je sačuvana među relikvijama u Rimu zaista njena, onda bi ona bila devojčica od 13 godina kada je mučena.

Smrt tog hrabrog deteta načinila je veoma dubok utisak i na savremenike a i na kasnije generacije kršćana, i postala je jedan od najpoznatijih i najšire poštovanih rimskih mučenika. Njeno je ime i u kanonu mise. Njeno telo, bez glave, je u svetištu bazilike koja nosi njeno ime, gde se na dan njenog slavlja, blagosiljaju jaganjci od čije se vune prave palijumi koje Sveta Stolica šalje novoređenim nadbiskupima. Sv. Ambrozije u svom traktatu De Virginibus (377) je sastavio i panegirik sv. Agnezi, koja je uvek smatrana za zaštitnicu telesne čistoće.